EUMETAZOALAR EUMETAZOA BO’SHLIQICHLILAR CNIDARIA VA TAROQSIMONLAR CTENOPHORA TIPLARI

EUMETAZOALAR EUMETAZOA BO’SHLIQICHLILAR CNIDARIA VA TAROQSIMONLAR CTENOPHORA TIPLARI

EUMETAZOALAR EUMETAZOA BO'SHLIQICHLILAR CNIDARIA VA TAROQSIMONLAR CTENOPHORA TIPLARI

Eumetazoalar (Eumetazoa) umumiy tavsifi.
Hayvonlarni asosiy hayotiy funksiyalari – ta’sirlanishi, ularni qabul qilishi, javob qaytarishi hamda borliqda harakat qilish, mo‘ljal olish, o‘ljasini tutish va oziqlanish kabilar hisoblanadi.
Biz oldingi boblarda ko‘rgan Metazoa larning Porifera va Placozoa tiplari vakillari yuqoridagi hayotiy funksiyalarni o‘zlarida namoyon qilishdan hali yiroqda edi. Shunday bo‘lsada ba’zi tomonlarini hisobga olganda hayvonot olamiga kiritish mumkin.
G‘ovaktanlilar (Porifera) gavdasi yirik rang-barang yorqin ranglarda siymolangan bo‘lsada, substratga mahkam yopishgan holatda hayot kechiradi. Ularning o‘troq harakatsiz, murakkab konstruksiyali skeletli tanasidan ko‘z ilg‘amas darajada suv harakatlanadi. Nahotki bu murakkab tayanch karkasni eslatuvchi bu organizmni tirik mavjudot deyish mumkin. Lekin g‘ovaktanlilarning mikroskopik lichinkalari hayot tarzi murakkab evolyutsion yo‘lni bosib o‘tganligidan dalolat beradi.
Trixoplaks lokamatsiyaga layoqatli bo‘lsada. Gavdasi oddiy yassi blastulaga o‘xshab, bosh qismi mavjud emas. Bundan tashqari saprotrop oziqlanishi uni ko‘proq zamburug‘larga yaqin qo‘yadi.
Shuning uchun g‘ovaktanlilar va plastinkasimonlarda ichak, muskul va nervlarni bo‘lmasligi ularni alahida Parazoa taksoniga birlashishiga olib keladi.
Bir ho‘jayralilar, g‘ovaktanlilar va plastinkasimonlar xususiyatlarini ham o‘zida mujassamlashtirgan, hamda qolgan hayvonot olamini barcha taksonlarini Eumetazoa taksoni birlashtiradi. Eumetazoa taksoni Parazoa taksoniga egizak hisoblanadi.
Эуметазоалар – hayvonot olami uchun xos bo‘lgan barcha organlar va hayotiy funksiyalarni o‘zida namoyon qiladi.EUMETAZOALAR EUMETAZOA BO’SHLIQICHLILAR

Бу типга 10000 дан ортиқ турни ўз ичига олган содда тузилган кўп
ҳужайралилар киради. Кўпчилик бўшлиқичлилар денгиз ва океанларда,
фақат айрим турлари чучук сувларда ҳаёт кечиради. Улар орасида якка
яшовчи, колония ҳосил қилувчи ҳамда ўтроқ ва эркин яшовчи турлари бор.
Бўшлиқичлилар типига кирувчи ҳайвонларнинг танаси шуъласимон,
яъни радиал симметрияли бўлади. Танаси икки қават бўлиб жойлашган
ҳужайралардан иборат. Ташқи қавати эктодерма, ички қавати эндодерма
дейилади. Эктодерма ва эндодерма ҳар хил тузилишга эга бўлган
ҳужайралардан иборат. Бу иккала қаватни ҳужайрасиз парда мезоглея
ажратиб туради. Эктодерма ва эндодерма тана бўшлиғини ўраб туради. Тана
бўшлиғи ичак вазифасини ҳам бажаради. Бу бўшлиқ ташқи муҳит билан
фақат оғиз тешиги орқали боғланган. Нерв ҳужайралари кўпинча танада
тарқоқ жойлашган. Ҳамма бўшлиқичлилар эктодермасида отувчи
ҳужайралар бўлади.
Бўшлиқичлилар типи гидроид полиплар (Hydrоzоа), сцифомедузалар
(Scyphоzоа) ва коралл полиплар (Аnthоzоа) синфларига бўлинади.
Гидроид полиплар (Hydrоzоа) синфи
Гидрополиплар денгиз ва океанларда колония бўлиб яшайди. Айрим
вакиллари чучук сувларда якка ҳолда ҳаёт кечиради. Гидроид полиплар
синфига 4000 га яқин тур киради. Гидра (Gydra sp.) бу синфнинг характерли
вакили ҳисобланади.
Яшаш муҳити ва ташқи тузилиши. Гидра тиниқ сувли кўл ва
ҳовузларда ҳамда дарёларнинг тинч оқадиган қисмида сув ўтларига ёки
бошқа нарсаларга ёпишиб ҳаёт кечирувчи полип ҳисобланади. Биздаги сув
ҳавзаларида гидрани баҳор, ёз ва эрта кузда учратиш мумкин.
Гидранинг танаси цилиндрсимон бўлиб, узунлиги 5-7 мм келади.
Танасининг остки томони товон деб аталади. Гидра товони билан сувдаги
нарсаларга ёпишиб олади. Гидрага ўхшаш кам ҳаракат, ўтроқ ҳаёт
кечирадиган бўшлиқичлилар полип дейилади (“полип” сўзи “кўпоёқ” деган
маънони англатади). Танасининг юқори учида оғиз тешиги жойлашган. Оғиз
тешиги атрофида 5-12 та узун ингичка пайпаслагичлари бўлади.
Гидра шуълали ёки радиал симметрияга эга. Унинг танаси орқали
хаёлан битта ўқ чизиқ ўтказилса, унинг пайпаслагичлари ана шу ўқ атрофида
худди битта ёруғлик манбаидан тарқаладиган шуъла сингари ҳар томонга
таралиб жойлашади. Шуълали симметрия бирмунча мўътадил сув муҳитида
ўтроқ яшайдиган Бўшлиқичлилар ва игнатерилилар учун хосдир.

Manba.

Boshqalar o'qimoqda